Narodne lirske pesme

Jarko sunce ide na konake


Jarko sunce ide na konake
pred njim ide Danica zvijezdica
pa je njemu tiho govorila
jarko sunce jesi l' s' umorilo
jarko sunce njojzi govorilo
nijesam se junak umorio
ali sam se malo razbolio
gledajuci lijepe djevojke
ja kakve su bog im dobra dao
iz oka im samo sunce sija
ispod grla sjajna mjesecina
dvije dojke iz raja jabuke.



Na krilu jelence

Oj, ubava, ubava devojko, oj!
Kolika je careva livada,
Na njoj nema trnje ni grmenje,
Samo ima do dve vite jele,
I pod jele prostrto sedzade,
Na sedzade zaspala devojka,
Pod glavom joj snopak deteline,
U ruke joj srpa pozlacena,
Na grudi joj dva bela goluba,
Na krilu joj zaspalo jelence.


Od sunca je gora uzdahnula

Vidjeh cudo prije nevidjeno,
gdje s' djevojka sa suncem inadi:
"Zarko sunce, ljepsa sam od tebe!"

"O djevojko, lijepa lepoto,
da vidimo ko j' od koga ljepsi!
Ti izadji u polje zeleno,
ja cu izac na brdo visoko.
Ti ukazi svu svoju ljepotu,
a i ja cu svoju ukazati."

Cura sadje u polje zeleno,
sunce skoci na brdo visoko:
od sunca je gora usahnula,
a od cure srce u junaka



Na krilu jelence

Oj, ubava, ubava devojko, oj!
Kolika je careva livada,
Na njoj nema trnje ni grmenje,
Samo ima do dve vite jele,
I pod jele prostrto sedzade,
Na sedzade zaspala devojka,
Pod glavom joj snopak deteline,
U ruke joj srpa pozlacena,
Na grudi joj dva bela goluba,
Na krilu joj zaspalo jelence.


Ljubavni rastanak

Dva cvijeta u bostanu rasla:
plavi zumbul i zelena kada.
Plavi zumbul ode na Doljane,
osta kada u bostanu sama.
Porucuje zumbul sa Doljana:
"Duso moja, u bostanu kado,
kako ti je u bostanu samoj?"
Odgovara iz bostana kada:
"Sto je nebo - da je list hartije,
sto je gora - da su kalemovi,
sto je more - da je crn murecep,
pak da pisem tri godine dana,
ne bi moji ispisala jada!"


ЗА ДРАГОГ

Неком лето, а мени је зима;
није мени то од зиме зима,
већ што ми је зулум од везира:
моје драго у прогонство спрема.
Ја сам боса из Чајнича дошла;
могу боса и у Стамбол поћи –
да избавим из прогонства драгог.



Dva su cvijeta u bostanu rasla

Dva su cvijeta u bostanu rasla,
mavi zumbul i zelena kada.
Mavi zumbul ode na Doljane,
osta kada u bostanu sama.

Porucuje zumbul sa Doljana:
- Dušo moja, u bostanu kado,
kako ti je u bostanu samoj?
Porucuje iz bostana kada:
- Dušo moja, zumbul sa Doljana,
jadno mi je u bostanu samoj.

Što je neba, da je list hartije,
što je more, da je murecefa,
što su momci, da su jezidžije
pa da pišu tri godine dana,
ne bi mogla ispisati jada.





Koje li je doba noci


koje li je doba noci
rece dragi da ce doci

o jadi,jadi,jadi
sta moj dragi sada radi
o jadi,jadi,jadi
volelo se dvoje mladih

dal ce doci il ne doci
cekacu ga cele noci

do ponoci cekajuci
od ponoci plakajuci

Ne mogu ti draga doci

Paun pase, trava raste,
gora zeleni,
i gora se s listom sasta,
a ja nemam s kim;
imam dragog na daleko,
u tuđoj zemlji,
pa mu jadna poručujem:
„Dođi, dragane!
U bašti mi zumbul cvati,
ja ga ne berem,
na zumbulu bulbul peva,
ja ga ne čujem!“

„Ne mogu ti, draga, doći
još za godinu.
Pusti puti zatvoreni
od Rumelije;
Skender-beg ih zatvorio,
hoće da robi!
Tuga mori, paša robi,
tuga golema!“

Ljudi dal' je neko citao lektiru sa ovim pesmama???

Ja jesam!